Mak. proizvodi na str. pazari (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 8

SODRŽINA
Voved…………………………………………………………………………2
Povrzanosta na nacionalnoto stopanstvo na Republika Makedonija so stranstvo……………………………………………………………… 3-6
Zaklučok……………………………………………………………………
Koristena literatura………………………………………………………
VOVED:
Zborot Marketing e kovanica od anglosaksonsko poteklo. Etimološkoto značenje e sretnuvanje na pazarot (market e Pazar a ing sufiks so poveke značenja). Do sega ne e poznato dali vo nekoja zemja e najden adekvaten prevod na toj termin. Isto taka ne e možno da se prevede adekvatno na makedonski jazik. Dosegašnata ekonomska istorija, kako i ekonomskata teorija pokažaa deka nitu edna zemja ne može da opstane vo uslovi na avtarhično (zatvoreno) stopanstvo vo koe će se nastojuva domašnata potrošuvačka da se zadovoli isklučivo so domašno proizvodstvo. Naprotiv, mnogubrojni se pričinite i potrebite zaradi koi edna zemja vospostavuva ekonomski odnosi, odnosno go povrzuva nacionalnoto stopanstvo so stopanstvata na drugite zemji.
Pred se nitu edna zemja ne proizveduva se što e potrebno za zadovoluvanje na potrebite na stopanstvoto i naselenieto. Imajći go ova vo predvid može da se reče deka osnovnata pričina za postoenje na ekonomski odnosi među zemjite vo svetot proizleguva pred se od potrebata za dopolnuvanje na proizvodnata struktura na zemjata. Sekoja zemja se rakovodi od komparativnite prednosti i alternativnite trošoci, pa se opredeluva, se specijalizira, da gi proizveduva i da gi izvezuva onie proizvodi za koi ima komparativni prednosti, kade alternativnite trošoci se najmali i koi može da gi ponudi na prodažba na svetskiot pazar, a da gi uvezuva proizvodite za koi nema komparativni prednosti, no koi se potrebni vo domašnata potrošuvačka na naselenieto i stopanstvoto.
Povrzanosta na nacionalnoto stopanstvo na R.Makedonija so stranstvo
Osnovna pričina za povrzuvanje na ekonomijata na edna zemja so ekonomiite na drugi zemji vo svetot e preku vlijanieto na ekonomskite odnosi so stranstvo vrz formiranjeto i raspredelbata na bruto-domašniot proizvod.
Ekonomskite odnosi so stranstvo se od najrazličen vid, no osnoven vid na ekonomski odnosi so stranstvo se nadvorešno-trgovskite odnosi, odnosno uvozot i izvozot na stoki. Nitu edna zemja ne može da gi zadovoli rastečkite potrebi samo so sopstveno proizvodstvo, tuku mora da se povrzuva i so drugi zemji, pa od niv uvezuva ili vo niv da izvezuva. Samo vo isklučitelni slučai, vojni, ekonomski krizi i slično, zemjata može da bide dovedena vo sostojba, domašnata potrošuvačka da ja zadovoluva isklučivo so sopstveno proizvodstvo.
Koga vo 90-te godini, po raspađanjeto na poranešna Jugoslavija, se zboruva, osven za političko ušte i za ekonomsko osamostojuvanje na Republika Makedonija, se ima predvid, pred se samostojnosta na državata vo vodenje na sopstvena vnatrešna i nadvorešna makroekonomska, a vo toa i nadvorešno-ekonomska politika. Za vistinska ekonomska samostojnost vo vodenje na nadvorešno - ekonomskata politika, deneska, vo uslovi na globalizacija i postoenje na golemi ekonomski integracii, rečisi i ne može da se zboruva.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com